Moj deda je bio iz Rajca i mnogobrojna rodbina s očeve strane. Svako leto sam sa sestrom provodila u to prelepom selu, na njegovim kladencima,donoseći čistu,ledenu vodu u testiji uoči skromnog ručka.Kraj Rajca je proticao, a sada hramlje -divni,zelenkasti, čisti Timok sa peščanim dnom.Skakali smo sa panja žalosne vrbe u tu predivnu vodu, jurili se, ronili i učili šta je lepota i šta znači biti srećan. U kasno popodne, umorni od igre,vraćali smo se kroz kukuruze kući. s apetitom pojeli mlaku,presnu pogaču i veliki zamagljeni paradajz ili neoljušteni krastavac. Sve je bilo neprskano i predivno je mirisalo…Onda bismo se umili izvorskom vodom i krenuli na POSELO kraj nekog od kladenaca kojih je bilo desetak u Rajcu. Bila je već noć ,ali zvezdano svetlo nam je bilo dovoljno.Oko kladenca su već bili mladi,pekli mladi kukuruz, žamorili, smejali se, pevali ,a bogami se neretko čuo i poneki mali instrument-frulica ili harmonika.Polako su nam prilazili i stariji Rajčani i uživali zajedno sa nama.Ne znam kako smo se vraćali kućama,slatki umor nas je brzo oborio na naše slamarice i odmah bismo zaspali s radošću maštajući o sledećem danu. Deda nas je vodio u vinograd da tamo obavi neke obaveze,a potom smo svraćali u PIVNICE. Niko te podrume tada nije drugačije zvao ili ja to nisam primetila.Skoro svaka kuća u selu imala je svoj podrum i to je praktično bio drugi Rajac-ta predivna kamena zdanja u kojima je uvek bilo hladovito i prijatno ..pijuckali smo širu i osećali smo se kao da se nismo ni probudili,već produžili divan ,bajkovit san od predhodne noći.
To su moje svetle uspomene na Rajac i Pivnice i nikome ih ne bih dala. Medju njima se skrivam kadgod mi život zakuva gorku kašu. Mnogo je godina prošlo, sve ,baš sve se promenilo,,,ostarilo, ogrubelo,izgubilo onu vilinsku koprenu. Bila sam tamo jednom u medjuvremenu i jedva zadržala suze zbog zagadjene i upropašćene reke,zbog zapuštenih Pivnica…zbog godina koje neumitno prolaze.Znam da su Pivnice posle te posete dobile zaštitu države,ali malo je toga učinjeno konkretno. Nema puta i samo par podruma je transformisano u restorane. Ostalo su senke prošlosti. Mnogo bi me radovalo da se moje Pivnice pretvore u privlačan turistički cilj, da se sačuva ona nevidjena lepota i deo bogate istorije Istočne Srbije.